Odem na Krstaricu jer mi je dosadno. Zezam se tako i onda mi neki decko posalje poruku. Ja naravno lazem o licnim informacijama (ko jos daje licne podatke nepoznatim ljudima). Trazi mi sliku, ja mu posaljem sliku neke devojke iz grada. Tako se mi dopisujemo, i on mi kaze da mu se svidjam, a decko je tako dobar da ja nemam srca da mu kazem da ga lazem. I sta ja sad da radim? Help me! I will burn in Hell.
Gledala sam seriju Awkward. Zar ne bi bilo kul da meni neko komentarise postove, da nekog zanima moj zivot? Osecam se kao ona. Autsajder sam, neobicna, nisam kao i svi ostali. I'm waiting for my prince. Cekam nekog da mi promeni zivot. Cekam nekog da me oraspolozi kada su mi dani ovakvi. Kazu da su devojke neraspolozene samo dok im traje period. Obicna laz, stereotip. Pa hej, mi smo uvek neraspolozene. (Dalje)
Sta to tera neke ljude da kontrolisu druge? Nasmej se, placi, skaci, pevaj! A Aleksandra mi uporno prica: "Nasmej se malo, javi se, pricaj nesto, nemoj da cutis". Mozda ja volim da placem, da cutim i da ne pricam nista. I tako mi pobedimo, a ja se osecam kao najveci gubitnik na svetu. I cekam ja tako da dodjem do kuce, pa da onda pocnem da placem kako me niko ne bi video. Da li me to cini hrabrom ili ne? Tih pola sata puta su bili najduzih pola sata u mom zivotu. (Dalje)
Moj prvi online dnevnik. Sulude ideje mi padaju na pamet kad sam u bedaku i kada me svi nerviraju. Mozda cak nekome bude zanimljivo, jer obicno ljudi vole da se bave tudjim zivotom. Read this, have fun. :)