Dnevnik

Prezivela sam. Bilo je tesko izdrzati sat vremena mucenja, ali sam uspela. Kakav je to trener koji se samo dere? Jos na pocetku treninga je poceo da nam prebacuje. Los dan, pa sta. Posle 5 minuta treniranja sam htela da izmislim da me nesto boli i da mi je lose, ali sam nekako naterala sebe da ostanem do kraja. Ponosna sam na sebe. Drao se i drao. Zatim je cesao neku ranu na nosu, pa je rana prokrvarila. Pomislila sam da ga Bog kaznjava jer se samo dere. Verovatno je i on pomislio to isto jer je odmah poceo lepo da prica sa nama. I zavrsio se trening. Ja ziva i zdrava. Zbog moje hrabrosti, castila sam se bombonom koja mi je stajala u dzepu jos od rodjendana. Kisa je padala. Nije mi smetalo. Cak ni kapu nisam stavila. Od kise se raste. Kosa mi je cela pokisla. Mozda umisljam ali kao da je nakon toga postala cistija. Mrtva sam umorna, idem da spavam. Ne zelim vise da izgledam kao zombi ujutru. Ovaj dan i nije bio tako los. Sve je do one pesme i cokolade. Laku noc. :

Vratila sam se iz skole. Onaj jucerasnji dan sam skoro i zaboravila ili se bar trudim da zaboravim. Danasnji je mnogo bolji. Bar do sada. Petica iz srpskog me je odobrovoljila. Sastavi mi nikada nisu bili problem. Volim da pisem i da citam drugima. Kao mala sam mastala da postanem poznati pisac, medjutim sada sam dovoljno stara da znam da od toga nema 'leba da se jede. U sredu je ekskurzija. Da li da se radujem? Ili ne? Da mi nije zao da bacim ovih 5300 dinara, ne bih isla. Poslednja ekskurzija, big deal. Idemo u Plazu prvi dan. Vau, taman da svi potrose prvi dan pare, i onda im nista ne ostane. (Dalje)